Lovačko naoružanje – uvod

Posle lovca,znači čoveka lovačko oružje je svakako najbitniji faktor za dobar lov.Zato će mo na ovim stranama reći ponešto o njemu.

Razvojem čoveka razvijao se i pribor za lov jer je njihov razvoj tesno povezan od najranije istorije čovečanstva. Vremenom, usled potrebe za lovom, koji je bio osnova egzistencije, nastaje se i lovačko oružje. Pod osnovnim istorijskim pojmom lovačkog oružja mogu se podrazumevati lovčeva (čovekova) pomagala kojima je mogao da odstreli (ulovi) neku vrstu divljači koju je koristio za prehranjivanje. Prvo lovačko oružje bili su najobičniji predmeti iz prirode. U početku su korišćeni različiti tipovi buzdovana, zašiljeni komadi pravih grana koje su predstavljale primitivna koplja, zatim prvi luk i strela (dometa do 80 m), što je u to vreme predstavljalo ogroman iskorak za čitavo čovečanstvo.

art-luchnik-luk-strela

Danas se, u razvijenim zemljama sveta, lovci vraćaju drevnom lovu koristeći luk i strelu, ali daleko savremeniju, kojom mogu na velikim daljinama vrlo precizno vršiti odstrel divljači, no takav način lova zastupljen je samo u vrlo malom procentu od ukupne lovačke populacije. Danas se ipak, gotovo isključivo koristi vatreno oružje.

Razvoj lovačkog oružja kroz istoriju čovečanstva nije bio tako brz i trajao je milenijumima, da bi tek u 13. veku ( 1264. god. ), prvi put u Evropi, bilo upotrebljeno najprimitivnije vatreno oružje. Prva vatrena oružja, kojima je barut paljen pomoću baklje, bila su teška i nepouzdana. Bilo je potrebno da prođe nekoliko vekova dok lovačko oružje nije postalo praktično i upotrebljivo za uspešan lov divljači. Prva vatrena oružja su se sastojala samo od jedne bronzane cevi, sa jedne strane zatvorene, za koju se koristio tadašnji crni barut, sloj kučine umesto čepa, zrno ili sačma i na kraju ponovo sloj kučine. Paljenje se vršilo bakljom kroz rupu na dnu cevi. Zapaljeni barut je svojim sagorevanjem razvijao pritisak koji je za to vrijeme velikom snagom izbacivao zrno ili sačmu u pravcu nišanskog cilja. Prve puške su imale primitivni drveni kundak kojim je puška oslanjana na rame radi lakšeg nišanjenja. Veliki napredak je načinjen kada je izmišljen autonomni sistem za paljenje baruta u cevi pomoću varnice sa kremena (kremenjača). Najveće dostignuće se vezuje za 18. vek ( 1774. god.), kada su francuski naučnici pronašli korišćenje živinog fulminata kao zapaljivog sredstva za paljenje baruta u cevi. To je bio ogroman napredak u razvoju i od tada dolazi do naglog razvoja vatrenog oružja koje se u to vrijeme koristilo za lov i ratovanje.

Ubrzo nakon toga napravljen je autonomni metak za vatreno oružje koji je sadržao sve potrebne elemente, tako da se ubrzo prešlo na puške koje su punjene posebno pripremljenim mecima sa zadnje strane kroz zatvarač a zvale su se ostraguše. Tako nastaju i današnje lovačke pušake koje se ne razlikuju mnogo. Puška sa prvim integralnim metkom napravljena je u Francuskoj (Lefose). U integralnom metku je bila kapisla, pa čak i udarna igla kapisle čiji je jedan kraj virio iz boka dna metka. Ovu iglicu udarao je čekić nabijajući je u fulminantnu smesu kapisle i tako izazivao paljenje kapisle pa i barutnog punjenja (crnog baruta).
…… Sledi nastavak